Maske iza kojih se krijemo 2. deo
Da li nam je lakše s maskom iza koje se krijemo?
Ljudsko biće u svojoj suštini ima potrebu da bude voljeno i prihvaćeno. To je rezultat mehanizma opstanka jer ukoliko nismo voljeni i prihvaćeni, teško ćemo opstati u ovom svetu. Iskonski, individua koja je izopštena iz svog plemena, nije imala šanse da opstane. Taj iskonski program funkcioniše i danas u nama.
Sustinsko JA je bez maske, bez osuđivanja drugih, spremno da sagleda sve potpuno otvorenog uma. Zbog potrebe opstanka, kroz različita emocionalna iskustva kao i različita formirana uverenja, kreiramo maske iza kojih je naš ego, iza kojih se krijemo a duboko iza ega je suštinsko ja.
Svi mi imamo različite programe i uverenja o sebi, drugima i svetu oko sebe, različite strahove. U skladu sa njima kreiramo svoje maske koje su na površini ega.
Zašto je dobro raditi na ličnom razvoju?
Lični rast ima ulogu smanjenju ega, a prvi korak je da smo spremni da odustanemo od fiksirinog mišljenja za ceo život. Za lični rast je neophodno za početak da smo spremni da sagledamo i drugačija mišljenja, da smo spremni da korigujemo svoje ukoliko dobijemo referentne tačke na osnovu kojih možemo videti situaciju drugačije. Što je veći ego, to vše ukazuje o ne fleksibilnosti sagledavanja drugačijih stavova i mišljenja. U našem narodu se često okvalifikuje neko ko promeni svoje mišljenje da se savija kako vetar duva. Savijati se kako vetar duva je potpuno druga krajnost ne fleksibilnosti.
Promeniti svoje mišljenje nakon dovoljno argumenata i potrebnih referentnih tačaka je pokazatelj fleksibilnosti i sposobnosti prilagođavanja kao i pokazatelj “mekanijeg” ega.
U ovom slučaju maska nefleksibilnosti je tu da ne bi ispali kao neko ko se savija kako vetar duva. Sustinsko ja je otvorenog uma. Kada promenimo svoj stav ili izprocesujemo emocije kako se osećamo ako nas neko tako okarakteriše, steknemo nas unutrašnji mir i ne treba nam više ta maska ne fleksibilnosti.
Maske nas štite, iza njih se krijemo!
Maske služe da bismo se drugima predstavili onakvim kakvi bi želeli da budemo viđeni u njihovim očima, a u skladu sa svojim uverenjima i merilima vrednosti. Ukoliko imamo ograničavajuća uverenja o sebi, npr. “ne vredim”, “nisam dovoljno dobar”, “strah od odbijanja”, “strah od tuđeg mišljenja” – sasvim je razumljivo da će podsvest učiniti sve da stavi masku koja je odgovarajuća situaciji, a kako niko ne bi primetio da nismo dovoljno dobri, vredni ili da bismo izbegli situaciju koje se plašimo (često je naš strah bezrazložan).
Nastavak pročitajte za 7 dana!