Greške su deo uspeha!
Najveći preduzetnici u svetu se raduju greškama, jer tako uče. Dozvolite sebi da pravite greške.
To je jedan od važnih učitelja života. Greške imaju svoju svrhu, da nešto naučimo. Strah od promena je jedna od blokada na putu našeg daljeg razvoja. To je ponekad polazna tačka da bi se krenulo ka bilo kojim promenama. Razmislite kako bi bilo strašno da nema promena. Recimo nešto nas boli i zaglavimo se u tom stanju jer se uspostavio novi zakon univerzuma koji kaže da nema promena. Ili da smo u nekoj lošoj situaciji i nema šanse da izađemo iz nje.
Sa druge strane, zamislite da nikada niste osetili ništa drugo sem sreće i zadovoljstva. Nikada ništa drugo niste znali osim toga. Kako biste uopšte i znali da postoji nešto drugo sem sreće i zadovoljstva? Kako biste znali da je to nešto lepo kad bi nam svakodnevnica postala dosadna u stanju na koje smo navikli, jer nam je stalno isto. Kakvu lepotu bi život tada imao?
Ili rastemo ili opadamo
Sve se stalno menja, čak i kad mislimo da nije tako. Sve ili raste i razvija se, ili opada i odumire. Oni koji imaju svoj biznis i razumeju dinamiku biznisa znaju da kada imamo stabilan period i ne činimo ništa na njegovom razvoju, on je najčešće već u opadajućoj fazi.
Nekome će ovo već biti dovoljno da može da prihvati promene kao normalan deo svakodnevnice. Za one koji su nekada negde naučili da su promene rizične, i kojima navedeno objašnjenje ne pomogne da uklone otpor prema promenama, potrebno je ukloniti zaglavljenu emociju straha od promena, jer samo objačnjenje nije dovoljno da se oslobode zaglavljene emocije. Moguće je da su vam neke promene u životu bile vrlo bolne i da ste tako naučili da su promene rizične ili bolne.
Ne plašimo se grešaka
Strah od pravljenja greške i strah od neuspeha su usko povezani i često su prepreka daljem razvoju. Nažalost, to su strahovi koji se uglavnom ukorene tokom našeg školovanja gde smo kažnjavani za svaku grešku, u vidu slabije ocene. Tako naučimo da nije dobro grešiti i da nakon greške dolazi kazna. Ako usput dobijemo i grdnju od roditelja, taj strah od greške i neuspeha se još više ukoreni.
Ovo je u potpunoj suprotnosti s prirodnim zakonima razvoja
Kako bi bilo da smo kao beba odustali nakon prvog pokušaja da hodamo? Puzali bismo do kraja života. Sa koliko upornosti svako dete pokušava ponovi i ponovo, sve dok ne nauči da hoda! Kod svakog pada ono nauči nešsto novo, primeni to i u jednom trenutku prohoda. Sa koliko upornosti deca uče da voze bicikl ili bilo šta drugo. Na greškama se uči i nema ničeg lošeg u pravljenju grešaka. Kada su Edisonapitali kako se oseća posle brojnih neuspeha da napravi prvu sijalicu, reka je: „Svaki put sam pronašao novi način kako da napravim sijalicu koja ne radi.“ Ovo je odgovor koji zaista govori o mentalnom stavu uspešnog uma.