Da li postoji energetski vampirizam i potreba duše da reši ožiljke?
Potreba duše je da reši ožiljke
Foto: Željko Sinobad
Ako ne nađemo načina da ih sami osvestimo, kao i da ih rešimo, frekvencija tih ožiljaka će privlačiti slične frekvencije, jer slično privlači slično, a frekvencije ulaze u rezonanciju. Ožiljke lečimo sa onim što privlačimo. Stoga, svako ko nam dođe u život možemo videti uslovno kao našeg iscelitelja. Cilj je isceliti sve oziljke, tj. brže ih rešavati nego što nam ih život donosi. Nema svrhe bežati od onih koji pokreću neke emocije u nama, jer od sebe ne možemo pobeći. Doći će neko drugi umesto njih. Stoga, rad na sebi i svojim emocijama je ključ ka unutrašnjem miru.
Sledeće što treba razumeti je vezano za funcionisanje autonomnog nervnog sistema, koji ima dva dela – simpatički i parasimpatički. Da ne bi dalje komplikovali objašnjenje, krenimo sa primerom. Kada smo u stanju stresa, t.j kad se pokrene iskonska funkcija opstanka ljudskog bića, bori se ili pobegni, angažuju se sve snage organizma na svim nivoima našeg bića kao bi preživeli. Ovde je izražena aktivnost simpatičkog nervnog sistema.
Naša podsvest je kreirala program u cilju zaštite našeg bića
Foto: Željko Sinobad
Kada pobegnemo od neprijatelja ili zveri ili ubijemo zver, tada nastupa faza odmora, tj. izražena je aktivnost parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Tada smo umorni i iscrpljeni i potrebno je vreme za regeneraciju od preživljenog stresa. Danas smo toliko često izloženi stresu, da smo metaforički puno puta tokom dana u situaciji bori se ili pobegni, mnogo češće nego naš pećinski predak. Kroz ovakva emocionalna iskustva naša podsvest uči kako da opstanemo u ovom svetu i stiče mentalne programe u cilju zaštite našeg bića. Međutim, nisu svi programi korisni. Mnogi iracionalni strahovi su tipičan primer toga. Naša podsvest je kreirala program u cilju zaštite našeg bića, koji preuveličava našu percepciju opasnosti. Sve emocije koje su u vremenu nastanka ostale neisprocesovane, predstavljaju ožiljake koji, kad nas neko ili nešto podseti na tu situaciju, postaje aktiviran.
Hajde sad da sve do sada rečeno spojimo u jedno. Sretnemo osobu prvi put u životu. Ta osoba nas na podsvesnom nivou podseti na neku osobu od ranije sa kojom smo imali vrlo ružno iskustvo. Nekada to podsećanje osvestimo, nekada ne. Bez obzira da li je podsećanje prepoznato, ukoliko emocije iz prošlosti nisu isprocesovane vezano za osobu na koju nas novi poznanik podseća, odmah ulazimo u drugu fazu autonomnog nervnog sistema – fazu umora i iscrpljenosti. Dokle god se taj ožiljak prošlosti u potpunosti ne isprocesuje na emotivno energetskom nivou, sa svim svojim aspektima, osobu koja nas podseća na taj događaj ćemo doživljavati kao energetskog vampira, jer smo odjednom iscrpljeni u njenom prisustvu.
Nakon ovog objašnjenja više neće biti razloga da bilo koga optužujemo za energetski vampirizam! To je termin koji je izmišljen zbog nerazumevanja suštine našeg bića i njegovog funkcionisanja.
