Naša stvarnost – naše ogledalo (1. deo)
Mnogima je teško da prihvate da je naša realnost odraz onog što je u nama na različitim nivoima naših bića. Lakše je kriviti druge i sebe predstavljati kao žrtvu. Tek kada preuzmemo odgovornost za sve što nam se dešava, čak i kada ne razumemo zašto je to tako, na mnogo smo boljem putu da prevaziđemo problem.
Kod jakih emotivnih stanja su onesposobljene dve naše važne funkcije. Prva je logičko-analitička funkcija. Svi znamo da se kaže: udahni duboko 3 puta pre nego što odgovoriš u emotivnoj situaciji, neko kaže izbroj do 10, neko kaže prespavaj. Kada smo u jakom emotivnom stanju, tada smo u stanju reagovanja, a ne odgovora na situaciju mirne glave. Naša stvarnost je naše ogledalo. Tada prenaglimo i uglavnom ne donesemo najbolju odluku. Različiti delovi mozga se aktiviraju kod logičko-analitičke funkcije, nego kod emotivne funkcije. Zato i ne možemo doneti najbolju odluku u jakom emotivnom stanju.
Druga funkcija koja ne obavlja svoj zadatak u jakim emotivnim stanjima je naša intuicija. Sada vam je jasno zašto smo dvostruko uskraćeni kada smo emotivni.
Bez zdravog razuma i bez intucije odluke nemaju velike šanse da budu uspešne, bilo da se radi o svakodnevnoj životnoj situaciji, bilo o porodici, bilo o poslu.
Ako želimo da naša realnost bude drugačija nego što je sada, moramo početi od rada na sebi. Pogledamo se u ogledalo i pokušamo dopreti našoj stvarnosti. Ovo je dvosmerni proces. Sa jedne strane, mnogi emotivni događaji u našem životu nas dovedu do stvaranja novih sistema verovanja. Što je trauma veća, to je obično više ograničavajućih verovanja formirano u tim momentima koja pokreću emotivne reakcije.. Npr, doživimo finansijski krah tokom kog osetimo jak strah za finansijski opstanak porodice i nas samih. Zbog svega što smo doživeli može se razviti strah od ulaska u nove aktivnosti, strah od neuspeha, strah od pravljenja greške…
Ili, recimo, budemo sami kod kuće kada se uplašimo od pauka. U tom momentu naučimo da nije bezbedno da ostanemo sami u kući i to prenesemo na svaku drugu situaciju kada smo sami u kući. Pauk je nestao u podsvesti, ali strah kada smo sami se uvek pojavi. Veoma je važno ukloniti limitirajuća verovanja koja su proistekla iz tih situacije. Naš lični sistem verovanja određuje naše aktivnosti koje preduzimamo i rezultate koje dobijamo.
Prošlo je vreme kada se smatralo da se emotivni bol mora osetiti da bi se izlečio. Dugo vremena je pomoć na emotivnom nivou bila na raspolaganju jedino od strane psihoterapeuta. Danas postoje metode koje su u domenu energetske psihologije i još uvek pripadaju alternativi, ali su veoma efikasne a ujedno i blage. Tehnika emocionalne slobode je najčešće primenjivana i najrazvijenija u toj oblasti jer sadrži u sebi više tehnika i neke od njih se dovoljno blage a i bezbedne u iskusnim rukama. Pogledajte se u ogledalo, suočite se sa sobom!
