Kako poboljšati život: emocije
Da li ste čuli do sada da mi sami kreiramo svoju realnost onim što radimo ili onim što ne radimo. Kako?
Kada nešto doživimo, jave se određene emocije. Te emocije najčešće doprinesu formiranju određenih ograničavajućih uverenja. Zašto ograničavajućih? Zato što ćemo u budućnosti, kad god nas situacija podseti na ono što smo ranije doživeli, novu situaciju filtrirati kroz ranije iskustvo. Čak i ako smo neprijatno iskustvo duboko zatrpali, naša podsvesti to sve odradi iza scene. Naša dalja percepcija novih situacija zbog prethodnog iskustva dovodi do određenog načina razmišljanja, zatim donosimo odluku i na kraju delujemo tj idemo u aktivnost u skladu sa tom odlukom i na samom kraju imamo rezultat. Ako nam se rezultat ne dopada i naša realnost ne dopada, vreme je da menjamo neke od naših programa podsvesti.
I dalje je uvreženo uverenje da sve što nam je potrebno je zdrav razum i jaka volja.
Da li je to baš tako? Šta ako smo odluku doneli dok smo bili u strahu ili očaju. Da ne spominjemo važnost intuicije koja treba da ima prednost u odnosu na logiku. Setite se situacija kada ste doneli pogrešnu odluku. Najčešće je u pozadini bio strah ili neki stepen očaja. U ovakvom emotivnom stanju ne funkcioniše ni logika a ni intuicija. Pored toga, programi podsvesti gotovo uvek nadjačaju ono što želimo na svesnom nivou tj snagom svoje volje.
Ako su programi podsvesti u potpunoj kontradiktornosti sa onim što želimo na svesnom nivou, podsvest će naći načina da nam pomogne da sami sebe sabotiramo a potom nađemo jako dobre izgovore zašto je bilo važno da uradimo nešto drugo umesto onog što smo na svesnom nivou planirali.
Ukoliko program podsvesti nije u velikoj kontradiktornosti sa onim što želimo na svesnom nivou, potrebno nam je dosta energije i fokusa da ostvarimo ono što smo se naumili. Čim se fokus izgubi, ulazimo automatski u program podsvesti koji je kao softver po kom funkcionišemo. Na svu sreću, sa današnjim tehnologijama je moguće menjati takve programe koji nam ne koriste i tako uskladiti programe sa onim što želimo na svesnom nivou.
Možda ste do sada čuli za tapkanje, tehniku emocionalne slobode ili EFT.
Internet je prepun raznih materijala. Jedini je problem što je masa tih informacija vrlo ne precizna sa veoma malo razumevanja suštine onih koji ga predstavljaju. Stoga nije ni čudo kada čujemo od nekih da su primenjivali tehniku sami ili sa drugim a da nisu dobili rezultat. Isto tako se čuju priče o „jednominutnim čudima“ pa je to često postalo očekivanje korisnika. Lepota ove tehnike je mogućnost primene i sa vrlo malo znanja. Naravno, shodno znanju i iskustvu, slede i rezultati.
Ono što izdvaja ovu tehniku od svih ostalih pristupa rešavanja emocionalnih problema je činjenica da kombinuje stimulaciju akupunkturnih tačaka vrhovima prstiju sa mentalnim povezivanjem sa vrlo specifičnim aspektima onoga što doprinosti problemu. Tapkanje ovde nije suština, ali je neophodan deo procesa.
Umetnički deo je pronalaženje aspekata i korena problema a taj deo se uči na akreditovanim treninzima profesionalnih trenera. Ono što je bitno istaći je da se ovakvim rešavanjem doživljaja koji su ostavili ne samo trag na našu psihu nego i na informaciju u energetskom polju, dovodi do balansiranja i neutralisanja energetskih poremećaja i u nama i u polju. Stoga su postignute promene ne samo na kognitivnom nivou nego mnogo dublje, na energetskom nivou i naravno time i na emocionalnom, jer emocije su energija.
Kako to da jednim pristupom možemo rešavati probleme i u ljubavi, i u poslu i u zdravlju?
Odgovor je u tome što je svima zajedničko da u sebi imaju ili emocionalnu pozadinu ili limititirajuća uverenja. Veoma često u radu sa nekim da emocionalnim temama, osoba počinje da menja mnogo što šta u svom životu, postaje autentičnija, svoja, slobodnija, kreće putem samoostvarenja. Isto tako radom na emocijama često dolazi do oslobađanja bolnih stanja, rešavanja psihosomatskih problema, a često se počne popravljati i hroničan zdravstveni problem.
Najlakše je dočarati mogućnosti tehnike kroz primere: ljubav, posao, zdravlje… (nastavak 14.2.2017)
